Ekologija

Ekologija je nauka koja se bavi interakcijom grupa organizama sa pripadnicima iste vrste, drugim organizmima i okolinom. Sve vrste životinja žive u zajednici nezavisnih organizama koja se naziva ekosistem, u kojoj imaju svoju naročitu ulogu.

Trofička piramida u ekologiji je grafički prikaz odnosa brojnosti i mase biljaka, biljojeda i mesojeda u ekosistemu. U njenoj osnovi su zelene biljke, odnosno proizvođači, čija je brojnost i ukupna masa najveća u ekosistemu. Piramidu dalje čine potrošači prvog reda (biljojedi), pa potrošači drugog i trećeg reda.

Prirodni svet je pun raskošnih mogućnosti za ishranu i razmnožavanje životinja. Sve životinjske vrste su se razvile tako da iskoriste neke od tih mogućnosti, koje predstavljaju njihovo pribežište. Pribežište nije samo fizičko mesto nego i način života na koji neka vrsta živi. Na primer, uprkos tome što žive u istom staništu kišnih šuma, lenjivci i tapiri koriste veoma različita pribežišta. Da bi razumeli kako se različiti organizmi ponašaju jedan prema drugome, ekolozi spajaju sva pribežišta u nekom području u zajednicu koja se naziva ekosistem. Ekosistemi, u stvari, ne postoje zato što je nemoguće znati gde se jedan završava a drugi počinje, ali je sistem korisno oruđe prilikom spoznavanja prirodnog sveta.

Biljojedi jedu samo biljke dok mesojedi uglavnom jedu druge životinje. Životinje koje jedu i biljke i životinje zovu se svaštojedi - na primer, ljudi.

Zajednički život

      Kao što pokazuju lanci ishrane, život različitih životinja u jednom ekosistemu blisko je povezan. Kada bi zbog nekog razloga sve biljke izumrle, nebi ostali gladni samo biljojedi. Kada bi svi oni počeli da nestaju, predatori bi takođe skapavali od gladi. Možda bi na dobitku bili samo razlagači. Izraženo drugačije, druge vrste koje žive pokraj jedne životinje integralni su deo okruženja te životinje kao što su vremenske prilike i predeo. Ovo je još jedan dokaz da se životinjske vrste nisu razile odvojeno jedan od druge.

     Rezultat razvijanja novih načina hvatanja plena od strane predatora jeste da su životinje koje su plen morale da razviju nove načine bežanja. U mnogim prilikama ovaj proces koevolucije stvorio je simbiozni odnos između dve različite vrste. Na primer, ptice medovođe vode jazavce do pčelinjaka.

     Neka pribežišta su veoma jednostavna i životinje koje ih zauzimaju žive jednostavnim, usamljeničkim životom. Druga, naročito ona koja zauzimaju sisari, mnogo su složenija i zahtevaju od pripadnika vrste da žive u bliskim vezama. Ove skupine životinja mogu da budu obična krda ili složenije društvene grupe.

Grupni život

      Krdo, jato ili roj predstavlja grupu životinja koja se okuplja iz bezbedonosnih razloga. Svaki član grupe deluje kao pojdinac,ali je fizički najbezbedniji kada se nalazi u sredini gupe, s obzirom na činjenicu da je opasnost od napada najveća na rubu. Pripadnici krda ne prenose jedan drugom aktivno vest o opasnostima. Kada se jedan od njih prepadne nečega i skoči, ostatak krda će isto učiniti. Članovi društvene grupe, s druge strane, rade zajedno na pronalaženju hrane, podizanju mladunčadi i na odbrani. Mnogi sisari, na primer majmuni, psi, delfini i slonovi, formiraju društvene grupe, koje postoje u raznim formama. Na jednoj strani spektra nalaze se visoko uređena društva, kao što su čopori lavova ili družine pavijana, koje često kontroliše jedan dominantni mužjak, dok drugi članovi imaju sopstveni rang u strogoj hijerarhijsoj strukturi. Na drugoj strani su grupe životinja bez vode, kao što su južnoamerički majmuni koji se sastaju i rastaju bez neke stvarne svrhe.

     Život u društvenoj grupi ima mnogo prednosti, jer pripadnici grupe, na primer, nalaze više hrane i lakše uočavaju opasnost. Međutim, u mnogim društvima samo je nekolicini pripadnika visokog ranga dozvoljeno da vrše oplodnju ženki. U takvim slučajevima ove grupe se drže na okupu složenim porodičnim vezama, pri čemu braća i sestre pomažu podizanju bratanca i bratanica. Politika takođe ima kohezivnu ulogu, pri čemu članovi društva sklapaju i raskidaju saveze u cilju napredovanja ka vrhu. 

Merkati žive u porodičnim grupama koje se nazivaju bande. Njima je potrebno da žive skupa zato što se nalaze u sušnim staništima gde moraju da sarađuju da bi nalazili hranu, podizali mlade i izbegavali predatore.