Usamljeni pavijan u jednom litvanskom privatnom zoološkom vrtu spasao je pre mesec dana jedno pile od sigurne smrti, i otad su dve životinje nerazdvojni drugari, saopštio je direktor vrta u lučkom gradu Klaipeda. Pile je trebalo da bude posluženo kao hrana drugim stanovnicima vrta, ali je pobeglo i spas našlo kod šestogodišnjeg pavijana zvanog Mitis, rekao je Edvardas Legeckas. Mitis je ranije hranjen pilećim mesom, ali u ovom slučaju se "zaljubio" u nesuđenu hranu. "Igra se sa piletom, čisti mu perje, spava s njim i brine se o njemu kao da je njegovo mladunče", dodao je direktor zoo vrta. "Ipak, nisam siguran koliko će to trajati, jer pavijan na kraju ipak može da shvati da je pile hrana".
Kada je poni Bazil preseljen sa farme dvanaestogodišnje Emili Evans u štalu udaljenu pet kilometara, imao je svoje mišljenje o tome gde želi da živi. Sutradan se pojavio ispred Emiline kuće! Svojim zubima, pametni Bazil otvorio je bravu vratanaca u štali. Zatim je gurnuo i otvorio velika vrata, preskočio glavnu kapiju i otkaso niz put. Bazil je ignorisao 14 mogućih skretanja dok nije došao do onog koje je vodilo na Emelinu farmu. Konji su poznati po sjajnom pamćenju, tako da je Bazil verovatno zapamtio put od Emeline farme do štale. "A i konji poput Bazila se zaista vežu za svoje vlasnike", kaže Rut Vilburn, predsednica Udruženja velkinških ponija i patuljastih konja Amerike. "Oni će se prirodno vratiti svom vlasniku ili krdu. " Bazil mora da ima neko posebno konjsko čulo kad je prešao ovaj put!
Samo neka izađe
Alfed Nobel napisao je 1895. godine poznatu poruku kojom je naučnicima i njihovim revolucionarnim otkrićima želeo pomoći na putu do priznanja, slave i novca. Ozbiljnost tih otkrića - premda su ona laicima uglavnom bila nerazumljiva - niko ne osporava. No za nevažne, nekorisne ili smešne izume Harvard u Cambridgeu od 1991. godine dodeljuje tzv. ig-Nobelovu nagradu (od engl."ignoble" - nedostojan). Iako su se dobitnici u početku sramili tog ironičnog priznanja, sada ga rado prihvataju. Tako su u septembru 2005. Jozsef Gal sa fakulteta Lorand Eotvos iz Mađarske i Victor Meyer - Rochow iz Nemačke svečano primili nagradu za primenu fizičkih zakona pri izračunavanju pritiska u crevima pingvina prilikom obavljanja velike nužde. Otkrili su da pri tome činu pingvini za izbacivanje viskoznije nužde stvaraju pritisak koji odgovara vazdušnom pritisku u automobilskim gumama, što iznosi oko 60 kilopaskala ili 450 mmHg stuba. Kao i što sama nagrada govori, dobijeni podaci neće mnogo koristiti nauci. Za žutonogoga pingvina na Antartiku ionako vredi krilatica: Stisni svom snagom!
Kada bismo mi ljudi počeli da lupamo glavama o drveće, trpeli bismo posledice poput gadnih glavobolja, odvojenih mrežnjača ili potresa mozga. Visoka cena za šaku insekata. Ali detlići su opremljeni za taj posao, a lekari koji proučavaju povrede glave pokušavaju da dokuče kako se pri tom ne povredi. Jedno istraživanje pokazalo je da su oči detlića čvrsto pričvršćene uz pomoć kosti i okolnog tkiva, za razliku od ljudskih očiju koje imaju prostora za pomeranje unutar očne duplje. Te ptice su razvile i druge osobine.
VRATNI MIŠIĆI su debeli i snažni; verovatno apsorbuje energiju koja nastaje prilikom udaraca u drvo.
MOZAK PTICE ima masu od tek nekoliko grama. Ne udara o zidove lobanje onoliko koliko bi udarao ljudski mozak.
DUGAČAK JEZIK omotan je oko lobanje i možda je osigurava dok ptica kucaka.
OPNA prekriva oko i štiti ga od iverja.
Ali ostaje pitanje:"Da li detlići imaju glavobolje"? To ne možemo da znamo, priznaje Ivan Švab, oftalmolog sa Kalifornijskog univerziteta u Dejvisu, kojem je proučavanje detlića hobi. Ipak , dodaje, životinje obično izbegavaju da rade ono što im nanosi bol.
Pas po imenu Grahorac, rase Border koli, napravio je rekord silazeći niz stepenice sa čašom od 2 dl na glavi, a da pritom nije prosuo ni jednu jedinu kap. Ovaj Ginisov rekorder može da pređe petnaest stepenica gore – dole sa čašom vode na glavi, što je najveći zabeleženi uspeh, a onda to isto uradi unatraške! Takođe, može da hoda niz stepenice na zadnjim nogama, doduše, bez čaše s vodom na glavi...
Konj fudbaler
Vlasnica divljeg konja, Ema Masingejl iz Australije, ga je izdresirala uz pomoć lopte, naučivši da igra fudbal. Kada je Emi otac kupio konja u početku niko nije mogao da ga savlada, a kamoli da ga jaše. Iz tog razloga upisala je kurs kod psihologa za konje kako bi razumela njegovu psihu. Sa raznim tehnikama, koje je na kursu naučila uspela je posle tri meseca da ga smiri ali ne i da ga jaše, a onda je došla na ideju da mu dobacuje loptu, što je prihvatio. Prvo je gurao loptu i kada bi je dodirnuo Ema bi ga potapšala u znak pohvale. Ema kaže da je toliko zavoleo igranje loptom da je naučio da dribla i da šutne loptu u go, a kada ga ostavi samog sa loptom u stanju je da se sa njom zabavlja narednih tri sata.
Puž Sidnej osvojio je titulu prvaka sveta, jer je na jedinstvenom šampionatu održanom u Kongamu u Englskoj 33 santimetra "pretrčao" za tri minuta i 41 sekund. Na takmičenju je učestvovalo više od 200 puževa. Postavljali bi ih u nacrtani krug na stolu, a kada bi starter dao znak za početak trke vlasnici su imali pravo da ih gurnu da bi krenuli, ali kasnije više nisu smeli da ih diraju. Trka bi bila gotova kada bi puževi izašli iz kruga, a svakome ponaosob je mereno vreme. Sprintrsko prvenstvo sveta za puževe organizuje se već 25 godina, a svetski rekorder je već 15 godina puž Arči, koji je 1995. 33 santimerta prešao za dva minuta.
U legende, ali i verodostojne činjenice tajanstvenih i nedokazanih životinjskih moći, ubraje se i predviđanje zemljotresa, o čemu postoje brojna svedočanstva. Osim zemljotresa, životinje predviđaju i druge nepogode. U opšta pravila ponašanja životinja pre zemljotresa spadaju bežanje pernatih životinja sa jezera, koje se u njega više ne žele vratiti, bežanje kokošiju iz kokošinjca, prerano kukurikanje petlova, bežanje domaćih životinja iz kuća i štala, kao i iskakanje riba iz vode.
Zanimljivu pojavu kod mrava otkrio je u tadašnjoj Holandskoj Gvajani, zoolog Ivan Sanderson. Matica, ili kraljica mrava (Macrotermes bellicosus), nestajala bi iz svoje prostorije u mravinjaku, iako je to bilo fizički nemoguće. Naime, kraljica mrava je prevelika da bi mogla izaći iz ćelije kroz vratašca kojima prolaze drugi mravi. Nemoguće je, takođe, da sruši ćelije koje su tvrde poput betona. Zagonetka nestanka mravlje kraljice je izgledala neshvatljiva, ali je Sanderson ustanovio da je reč o teleportaciji.
Naučnici su na Madagaskaru otkrili noćnoga leptira koji iz očiju usnulih ptica siše suznu tečnost.
Jedne tropske noći punoga meseca biolog Roland Hilgartner iz nemačkog centra za primate U Gottingenu tumarao je šumom Kirindy, 60km severoistočno od grada Morondave na zapadu Madagaskara.
Tragao je za lemurima (Lemuridae) koji su aktivni noću, no odjednom je ugledao zastrašujući prizor: u jednom grmu je spavala ptica vrste Newtonia brunneicauda, a iz njenog sklopljenog desnog oka virila je rilica. Ona je pripadala noćnom leptiru iz porodice Limacodidae koji se oslonio na vrat ptice i sisao joj suze. Sve je to trajalo oko pola sata, a ptica je i dalje nesmetano spavala. Sledeći dan Hilgartner opazio je leptira iz iste porodice (Limacodidae) na ptici zvanoj madagaskarska šama ( Copsychus albospecularis).
Nije novost da noćni leptiri piju suze kako bi nadoknadili potrebu za solju i proteinima. No dosad su u Aziji, Africi i Americi zabeleženi slučajevi gde leptiri piju iz otvorenih očiju većih sisara poput slonova, tapira, nosoroga - pa i čoveka.
Nije poznato zašto se ova vrsta leptira na Madagaskaru ograničila baš na usnule ptce. Ne samo što ptičije oči sadrže manje tečnosti, nego su, za razliku od sisara, zaštićene dvostrukim slojem, što otežava prodor rilica.
Roland Hilgartner smatra da bi jedno od objašnjenja mogla biti činjenica da na Madagaskaru nema većih sisara. Najveći su veprovi, cibetke (Viverridae) i lemuri. osim toga, bare i lokve gde leptiri inače piju vodu prepune su žaba koje su noću aktivne i tamo ne dolaze samo radi vode, nego, poput lemura, znaju pojesti i pokojeg noćnog leptira.
